Humanitarni put jugom od Bečeja do Mongolije i nazad

Djordje Ilcesin izazovi Mongolija Jugo

Upoznajte dvojicu entuzijasta, Đorđa i Ninoslava koji sutra kreću „jugićem“ u svoj veliki izazov, na put do Mongoliije i nazad.   

Svoje planove o putovanjima je sa čitaocima podelio Đorđe Ilčešin koji je rodom iz Sremske Mitrovice, studira ekonomiju u Novom Sadu, trenutno živi u Bečeju, a sutra sa svojim drugom iz detinjstva Ninoslavom Trajkovićem, kreće na daleki put do Mongolije i nazad do Srbije.

Obojica imaju sportski duh i to ih čini veoma pozitivnim u svakoj situaciji.
Đorđe igra fudbal i tenis, a Ninoslav se bavi kajakaštvom i košarkom.

Vole izazove i avanture pune adrenalina.

Neki ljudi se danas plaše da putuju po gradu, a vi planirate da kolima pređete put od 20.000 km. Kako ste došli na tu ideju i kako će izgledati vaše putovanje?

Jugom do Mongolije

Nedavno je moj najbolji prijatelj Ninoslav naišao na članak o trojici Riječana koji su prevalili put do Mongolije i nazad u jugiću i mi smo počeli da razmišljamo da se i mi upustimo u sličnu avanturu. Razvijajući ideju malo pomalo, dolazili smo do sve veće podrške i ozbiljnije pripreme za put. Nedugo zatim smo snimili nekoliko intervjua i znali smo da nema više nazad, već da put Ulan Batora kreće 20. aprila. Do glavnog grada Mongolije putujemo kroz 7 zemalja i to prolazeći kroz Mađarsku, Slovačku, Poljsku, Belorusiju, Ukrajinu, Rusiju i Mongoliju. Ta naša severna ruta ima preko 8500 km i proći ćemo je kroz 30 dana. Usput ćemo obići predele prirode svih zemalja, neke veće i glavne gradove, zadržati se na mestima koji su od kulturnog i istorijskog značaja, ali i boraviti kod lokalaca kako bismo bolje upoznali njihovu kulturu, običaje i način života. Nakon obilaska spomenika Džingis Kana, plan nam je da se vratimo u Srbiju obilazeći Rusiju, Kazahstan, Uzbekistan, Azerbejdžan, Gruziju, Tursku, Bugarsku i Rumuniju. Povratak će takođe trajati mesec dana, tako da ceo put završavamo oko 20. juna.

Da li ste jedini predstavnici Srbije na takmičenju Mongol Rally i kako izgleda to takmičenje?

Mi ne učestvujemo na samom Mongol Rally-ju, jer se on održava u julu mesecu. Zbog nekih privatnih razlogao dlučili smo se da putujemo u proleće i da se vodimo svim načelima samog relija. Među pravilima ove “trke” spada uslov da auto mora biti što starije proizvodnje i da nema višeod 1200 kubika. Naš jugić “Rino”, nazvan po psu kojeg smo usvojili, ispunjava oba. Iako se naziva trkom, najbitnija stvar je stići na cilj bez obzira na prolazno vreme. Takođe, učestvovanjem u Mongol Rally-ju takmičari se obavezuju da će prikupljati sredstva u humanitarne svrhe. Naš cilj je da se prikupe sredstva za opremanje bečejskog azila za pse lutalice i da na taj način kupimo potrebnu hranu, kućice, posudice i ostale potrebštine za kuce.
Djordje Ilcesin 20000 km jugo

Vaš saputnik na ovom putovanju je drug iz detinjstva Ninoslav Trajković i automobil koji je stariji od Vas. U koga imate više poverenja i koliko ih dobro poznajete?

Ninoslav i ja se poznajemo od druge godine života. Najbolji smo drugari još od jaslica, a prijateljstvo je jačalo u školskim danima. Danas smo svesni da je teško pronaći pravu osobu za ovakav poduhvat i zbog toga imamo puno međusobno poverenje. Obojica našeg “Rina” poznajemo malo više od tri godine i verujemo mu da nas neće izdati u naredna dva meseca, iako nijedan od nas trojice nije u potpunosti svestan šta nas sve očekuje.
Jugom do Mongolije

Za ovakvo putovanje je potrebna velika podrška. Kako su u početku reagovali roditelji i prijatelji, a kako reaguju sada, nekoliko dana pre početka putovanja?

Hm, podrška je teško pitanje. U početku je bila velika borba sa roditeljima da li treba da se upustimo na putovanje ili ne. Sve većim angažovanjem oko same ideje rasla je i podrška, kako od porodice, tako i od prijatelja i okoline. Videvši da smo“zagrizli” i same mame i tate su počele da se aktiviraju u pronalaženju sponzora, prikupljanju informacija za put i ostalih važnih stvari. Prijatelji i poznanici su nas sve više ohrabrivali, a sponzori i donatori su nas ubeđivali da ćemo uspeti. Pomoć i podrška lokalne samouprave, gospodina Mirka Alvirovića i Bečejskog udruženja mladih su bili ključni na početku priprema.

Kako da Vas kontaktiraju oni koji žele da pomognu?

Svil judi i organizacije koji su voljni da pomognu ovu humanitarnu avanturu mogu da nas kontaktiraju na brojeve: +381653943007 (Đorđe)/ +381659079049 (Ninoslav) ili preko Facebook fan page-a Adventure team ”Yes we Khan. Genghis Khan”. Svaka pomoć je dobrodošla, bilo ona finansijska ili u vidu opreme za kuce koje direktno prosleđujemo azilu.

O svom putovanju ste pričali gostujući u emisiji SAT. Kakve ste savete i pomoći dobili od gospodina Mirka Alvirovića, sobzirom na to da on često putuje i zna šta je sve bitno za tako veliko putovanje?

Upravo smo gospodinu Alviroviću prvo predstavili našu ideju. On nas je podržao i savetovao šta sve treba da uradimo pre nego uopšte krenemo na put. Informacije vezane za opremanje auta, kontaktiranje ambasada, detaljno planiranje svakog dana puta, priprema svih neophodnih stvari za put bile su nam veoma korisne. Ovim putem želimo da se zahvalimo gospodinu Alviroviću i celoj ekipi emisije SAT na velikoj logističkoj i finansijskoj pomoći, ali i na gostovanju u emisiji.

Vaše putovanje ima i humanitarni karakter. Kome i kako pomažete?

Kao što sam pomenuo, prelaženje ovog puta ima humanitarni cilj. Naša želja je da skupimo što više sredstava opremanje jedinog prihvatilišta za pse u Bečeju. Upuštajući se u avanturu ovog tipa želimo da skrenemo pažnju svih, a pre svega mladih ljudi da se više uključuju u humanitarni rad.
Do Mongolije sa Jugom

Da li prijatelji mogu da prate vaše putovanje na društvenim mrežama i gde?

Naravno. I to ne samo prijatelji već i svi drugi zainteresovani. Nedavno smo napravili gore pomenutu stranicu na Facebook-u na kojoj ljudi mogu da gledaju kako teče putovanje, bolje se upoznaju sa onim što mi doživljavamo i na koje sve poteškoće budemo nailazili. Nino i ja ćemo se potruditi da najzanimljivije detalje beležimo GoPro kamerama i da ih predstavimo svima, kako bi se i naši pratioci osećali kao da su sa nama u jugiću.
Jugom do Mongolije

Koji je vaš životni izazov?

Obojica smatramo da je najveći životni izazov što bolje upoznati najzabačenije kutke sveta, naučiti mnogo putujući i upoznavati se sa ljudima različitih kultura. Srećom, avanturistički smo opredeljeni i upravo nam to daje snage da težimo sve daljem i većem. Smatramo da uspomene sa putovanja niko ne može da nam oduzme i zbog toga se trudimo da slobodno vreme koristimo obilazeći našu planetu.

Vaša preporuka drugima:

Svima bismo preporučili da rade ono u čemu uživaju, da sebi ispune dan i žive punim plućima. Data nam je jedna prilika da živimo, zbog toga je treba iskoristiti. Limit je vaš i samo vaš.

Drugim ljudima bismo preporučili da se upuste na ovakva ili slična putovanja, da podržavaju dobrotvorne akcije, podstiču i ohrabruju mlade u realizaciji njihovih ciljeva i omogućavaju bolje uslove za život budućim generacijama.

Srodne vesti